8. Noćni maraton 2017. izveštaj

Pre dve godine, Boško, koji je pisao tadašnji izveštaj, napisao je u prvoj rečenici kako je uvek teško početi pisanje izveštaja sa Noćnog maratona. Evo, potpisujem tu rečenicu. Ovo je neki dvanaesti put da počinjem prvi pasus i nijedan mi nije dovoljno dobar, pa odustadoh od ideje da u prvoj rečenici moram da opišem čitav utisak.

Ove godine je sve nekako prošlo glatkije nego do sada. Uigrali smo se, rekla bih. Prevenirali smo sve što je moglo predstavljati problem, i uspešno rešavali sve što je te večeri iskočilo kao izazov. Oslušnuli smo sugestije trkača od prošle godine i ove godine nabavili hladnjaču za vodu i ohlađeno voće na okrepnim stanicama. Prijavni centar je bio organizovan bolje nego ikad – i ove godine u debelom ’ladu, što je definitivno doprinelo našoj efikasnosti. Ni u jednom trenutku se nije napravio „čep“ na prijavama i na momente nam je bilo čudno što je sve tako nekako… nehaotično. Posebno relaksirajuće je bilo nizanje 37 zastava sa svih kontinenata, koje te u svoj frci na dan maratona i pre nego dođu trkači, podsete da radiš nešto zaista dobro.

Volonteri duž staze, na prijavama i na okrepi su odradili odličan posao. Ljudine koje smo zadužili da vode određene segmente duž staze su to radile još bolje. Ne smem da krenem da ističem po imenima, jer to bi bila jedna poduža lista. Samo ću reći da su svi zupčanici radili vrlo, vrlo uigrano.

Ono što je ove godine trkačima predstavljalo mali problem i ono što je njihova glavna zamerka jesu delovi staze od šljunka, koji nije trebalo da budu takvi, ali renoviranje ulice Zorana Đinđića se nije završilo do početka maratona. Ipak, niko se tu nije ozbiljnije povredio – što je nama najvažnije. Izvinjavamo se svima koji su zbog toga imali neugodnosti!  Iduće godine će se verovatno trčati renoviranom ulicom – valjda je vredela ova žrtva?

Svake godine se trudimo da Noćni dignemo na novi nivo, jer je to važno, prvenstveno nama koji dobar deo godine skoro svakodnevno radimo na organizaciji, a zatim, važno nam je i zbog trkača, i važno je jer – možemo. Kada se određeni segmenti dobro uigraju, onda imamo dobrih razloga da probamo i dodamo nešto novo. Na 8. Noćnom maratonu je to prateći program pored staze, koji je zapravo uvek i postojao u nekoj meri, ali se uglavnom svodio na samoorganizaciju ljudi koji shvataju značaj podrške trkačima na stazi.

Ove godine je program bio u našoj organizaciji i pod nama vrlo bliskim sloganom „poKRENI se!“, a ponudio je kako malo (poželjne) distrakcije trkačima, tako i gledaocima mogućnost da vide šta su to ninjutsu, aikido, karate, kendo, kako može da se trenira kod Mareta i uz Free Đačko, gde sve može da se pleše uz kubansku, špansku i orijentalnu muziku. Imali su mogućnost da urade dijagnostiku i porazgovaraju sa stručnjacima o ishrani i treniranju, a za decu… za decu posebno zanimljiv i izazovan poligon spretnosti za razvoj motorike. Trkačima su posebno legli bubnjevi koje su svirali studenti Akademije umetnosti, a draga im je bila i posebna podrška koju su dobili od benda JeuNS koji je svirao na bini. I naravno, sve to je ove godine začinjeno još jednim posebnim momentom – samo našim, specijalno pravljenim zanatskim Noćnim moćnim pivom koje nam je skuhala Razbeerbriga.

Na 8. Noćnom smo se pridružili jednoj važnoj akciji prikupljanja sredstava za odlazak ultramartonaca na svetsko prvenstvo u ultramaratonu u Belfast. Dok pišem ovaj izveštaj, naši ultramaratonci su na putu i posebno nam je drago što smo doprineli ovoj akciji.

A može li sad malo intimniji utisak? Hiljade i hiljade mejlova (bez ikakvog preterivanja), desetine sastanaka, milioni telefonskih poziva i poruka, dogovori, pregovori, rasprave, svađice, napetost, nespavanje, a kad spavaš sanjaš pakovanje startnih paketa i postavljanje zaštitnih ograda, onda opet nespavanje, pečenje na suncu, na momente misliš da ćeš se ugasiti, vičeš, plačeš od besa, prehodaš ozbiljnu kilometražu, noge te bole, leđa te bole, stopala kao da gaziš po noževima, želiš tuš, želiš tišinu… i sve je to ništa naspram puno, puno smeha, podrške, požrtvovanosti, fenomenalne energije, hiljadu i kusur trkača, njihovih izraza lica kada uđu u cilj, dobre zabave, smeha, smeha, smeha, dobrog provoda, dobrog piva, vrlo, vrlo korisnog iskustva, učenja da prećutiš, da istrpiš, da se izviniš, da oprostiš, rukovanja, bacanja petaka, dobrog druženja, novih prijatelja, sumiranja utisaka u nedelju uveče. A tada sve deluje kao da si organizovao šetnju za petoro ljudi, a ne događaj za par hiljada.

Kroz organizaciju Noćnog maratona rasteš kao čovek, a kud ćeš boljeg razloga?

BEZ KOGA OVO NE BI BILO MOGUĆE?

Najpre, ne bi bilo moguće bez nekih koji su nam podrška praktično oduvek, i bez onih koji su vrlo spremno podržali našu ideju i njenu realizaciju:

Posebnu zahvalnost dugujemo gospodinu Miću Majkiću koji nam je obezbedio hladnjaču, i pivari Razbeerbriga koja je nama iz organizacije bila finiš okrepa

U programu „poKRENI se!“ učestvovali su:

  • JeuNS,
  • DJ Dovlaman,
  • Baila con Choma,
  • Škola orijentalnog plesa „Izida“,
  • La Familia flamenko grupa,
  • Free treninzi Đačko,
  • Combat Fit Program,
  • The Athlete Build,
  • Play Centar,
  • Aikido Ikeda Dojo,
  • Ninjutsu Satori Dojo,
  • Kendo klub Isshin,
  • Karate klub Mawashi,
  • Kapuera akademija,
  • kao i studenti Akademije umetnosti – smera za udaraljke, Aleksandar Lazić i Saša Vlaisavljević.

Posebnu zahvalnost dugujem Lazaru Timotiću da se sve ovo postavi na noge.

Zahvaljujemo se svim volonterima i članovima kluba koji su vrlo savesno obavljali svoja zaduženja. Zahvaljujemo se svima koji su došli da podrže trkače na stazi i doprineli da njihov utisak o Noćnom bude nama na ponos.

KOLIKO IH JE BILO?

Ove godine beležimo za nijansu manji odziv nego do sada, što se možda može pripisati pojavi velikog broja novih trka i uopšte zasićenosti trkama, kao i nedostatku velikih organizovanih grupa. Kompletnih prijava je bilo 1332, a trku je finiširalo 1149 trkača, od čega 35% žena.

Najveći broj trkača dolazi iz Srbije i zemalja regiona, ali ima i onih koji su leteli preko bare da bi trčali Noćni. Ukupno ove godine iz 22 zemlje sa svih kontinenata.

Slede pobednici:
Noćni minimaraton

ŽENE:

  1. Katarina Pohlod 0:30:29
  2. Danijela Radisavljević 0:31:42
  3. Vesna Vicko Bogišić 0:31:49

MUŠKARCI:

  1. Marko Medojević 0:25:39
  2. Veljko Radosavljev 0:26:02
  3. Željko Simić 0:27:41

Noćni polumaraton

ŽENE:

  1. Jelena Kosić 1:30:14
  2. Nora Trklja 1:33:34
  3. Sanja Begović Geceg 1:33:54

MUŠKARCI:

  1. Aleksandar Adžić 1:17:48
  2. Ante Živković 1:19:44
  3. Andrija Đorđević 1:20:01

Noćni maraton

ŽENE:

  1. Biljana Bursać 3:22:40
  2. Aleksanda Burkanović 3:38:51
  3. Marta Siemieniec 3:42:39

MUŠKARCI:

  1. Marco Bonfiglio 2:44:49 (rekord staze)
  2. Mladen Stevanović 2:57:53
  3. Uglješa Nikolić 3:11:32

Save the date – sledeće godine Noćni moćni je 23.6.2018. 🙂

6 мишљења на „8. Noćni maraton 2017. izveštaj

  • Sve je bilo odlično sa vaše strane, osim delova staze (podloga) koji će biti rešeni završetkom radova, tako da nije do vas. I jedna ogromna zamerka na račun grada Novog Sada: nakon završetka polumaratona, oko 00:15 dok smo se presvlačili na parkingu Visoke poslovne škole, polumaratonce koji su u tom trenutku završavali trku napao je čopor pasa lutalica. I dok smo terali pse od njih, drugara je ujeo jedan pas za nogu. Stvarno razočaravajuće za jedan takav grad! Što se Vaše organizacije tiče, sve pohvale!

  • Uz sve navedeno dobro i lose, zeleo bih da predlozim da se narednih puta deo za navijace malo poboljsa, odnosno da se nekako organizuje da u cilju navijaci i bliski ljudi mogu da budu tu da pripomognu, fotografisu momenat prolaska i sl. Ovako su bili u onoj guzvi iza ograde, a one koji su hteli da budu iza devojaka koje dele medalje, obezbedjenje je prilicno drsko oteralo (cak i osobe koji su „svojim“ trkacima hteli da pomognu jer im je bilo muka). Dakle, malo vise „fan friendly“ 🙂

  • Први пут сам учесник овог спектакла и остаће ми у лепом сећању због предивног амбијента, масовности, свакако и због личног рекорда. Резултат би био бољи да није било оне разроване улице, али то није грешка организатора, већ Града који је покренуо радове у Кампусу у најгорем моменту, за време уписа и испитних рокова.
    Знам за ону „кол’ко људи тол’ко ћуди“, али ја сам умало умро јер нисам желео да пијем ону спонзорисану воду. Срећом, током другог круга сам уочио цистерну с чесмушом, тако да сам се некако довукао жив до циља.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *